Stauros

Na jednom mladom forumu sam pronašao ovaj tekst. Ako vas interesuju ovakve i slične teme učlanite se na forum. Tamo možete onda i mnoge stvari koje ste na mojim blogovima pročitali i da prodiskutujete sa mnom ili nekim drugim.

STAUROS - Krst ili stub?Znamo da Jehovini Svedoci govore da Isus nije razapet na krstu, kao što svih ostalih 99,99% hrišćana veruju. Čak idu toliko daleko u svojim tvrdnjama da krst smatraju paganskim simbolom, implicirajući time da se hrišćani klanjaju "paganskom simbolu".
Njihov glavni argument je tvrdnja da "stauros" u Novom Zavetu znači "drvo" a ne "krst". Imaju čak nekoliko stihova da potkrepe svoju tvrdnju, i to su starozavetni stihovi (o tome na čemu je Hrist razapet, oni koriste starozavetne stihove), ili stihovi iz Novog Zaveta koji mogu i ovako i onako da se protumače. Idu u korist i stubu i krstu. U tim slučajevima za JS je stauros = drvo a nikako krst. Čak tvrde da u to vreme ljudi nisu razapinjani na krstovima i tvrde da je krst kao sredstvo za egzekuciju istorijska izmišljotina.
Pa da vidimo...

1. Istorijski / arheološki dokazi

1. 
   

• Britanika (Encyclopaedia Britannica, unos: crucifixion), Josif Flavije, Herodotus, svi se slažu da je krst kao metod kažnjavanja bio usvojen od Persijanaca iz 519. godine pre Hrista, koji su najverovatnije to preuzeli od Asiraca (Herodotus, Hist. I 128.2, III 132.2, 159.1). Kako god bilo, krst su kasnije koristili i Grci, naročito Aleksandar Veliki i Kartaginjani. Rimljani su usvojili krst od ovih naroda da kazne robove i veleizdajnike. Razapinjanje na krst pojavilo se u Palestini još u doba helenizacije. Seleukid Antioh IV Epifan razapinjao je na krst one Jevreje koji nisu prihvatali helenizaciju" (Josif Flavije, Ant. XII 240-41, kao i 1. Makabejcima 1:44-50).

• Grobnice iz 1. veka pre Hrista i 1. veka posle Hrista, severno od Jerusalima. Te grobnice pažljivo je proučio grčki arheolog Vasilius Caferis, koga je uposlilo izraelska državna agencija za arheološka nalazišta. (Israeli Department of Antiquities). Jedna od tih grobnica sadržavala je skelet razapetog muškarca. Procenjena starost ovog skeleta i grobnice je 30 - 40. godina posle Hrista (vreme Hristovog raspeća). Skelet je pripadao mladiću po imeno Jehoanan, sin Šagolov, razapet je u starosnoj dobi od 24 do 28 godina. Gospodin Caferis napisao je članak u januaru/febuaru 1985. za naučni (necrkveni) Biblical Archaeology Review (BAR) glasnik, gde je napisao sledeće:

• 
  

• "Pred kraj prvog veka pre Hrista, Rimljani su usvojili razapinjanje kao zvaničnu kaznu za one koji nisu Rimljani, za neke manje zločine. U početku se razapinjanje na krst nije primenjivalo kao metod egzekucije, već više kao kazna mučenjem. Čak štaviše, samo robovi optuženi za određene zločine bivali su razapinjani na krst. Tokom ovog ranog perioda, drvena greda, poznata pod nazivom "furca" ili "patibulum" postavljala se robu na vrat i vezivala za njegove ruke...

• 
  

• "Kada bi procesija stigla do mesta izvršenja kazne, vertikalni noseći stub bio je već čvrsto ukopan u zemlju. Ponekad bi žrtvu kačili na krst samo pomoću konopaca. U takvim slučajevima, patibulum ili poprečni stub, na kome su vezane žrtvine ruke, pričvrstio bi se za vertikalni noseći stub. Žrtvi su u tom slučaju noge vezivane za vertikalni noseći stub pomoću konopaca.

• 
  

• "Ako bi žrtvu prikivali za krst klinovima, onda bi žrtvu položili na zemlju, sa ramenima na poprečnoj gredi. Njegove ruke su bile ispružene u stranu i prikovane kroz šake za poprečnu gredu, koju bi potom podigli i pričvrstili za vrh uspravnog stuba. Stobala žrtve su se prikivala za vertikalni noseći stub.

• 
  

• "U nameri da produže agoniju, Rimski krvnici su osmislili dva pomagala da žrtvi produže život dok visi na krstu. Jedan od tih izuma zvao se sedila, mala daska pričvršćena na prednjoj strani krsta, malo ispod stopala. Ova daska je pridržavala telo dovoljno da žrtva ne umre brzo od iscrpljenosti viseći svom težinom na klinovima. Ona takođe objašnjava zašto su Rimljani govorili: "stajati na krstu". Zapazite da Irinej i Justin Mučenik (drugi vek) opisuju krst Isusov kao petokraki, umesto četvorokraki. Peti krak je upravo ta sedila". (strana 48 i 49 članka Biblical Archaeology Review za januar/februar 1985).

• 
  

• Dakle, u pitanju je naučnik, arheolog, koji je radio za izraelsku vladinu agenciju za arheološka istraživanja. Nije radio ni za jednu crkvu, niti za hrišćanstvo uopšte. Nije proučavao Isusovo raspeće, već raspeće nekog mladog Jehoanana, sin Šagolovog, iz istog perioda u kome je razapet i Isus. A taj krst koji su koristili rani hrišćani Justin Mučenik i Irinej, u stvari je dobro poznati simbol ruskog krsta, koji se i dan danas koristi u istočnoj crkvi (ne koristi se u Rimokatoličkoj Crkvi). Tačan prikaz tog krsta, na kakvom je razapet ovaj mladić, vidi se na slici ispod, sasvim s leve strane.

• 
  

• Vidimo da su Irinej i Justin Mučenik prikazivali krst sa poprečnom gredom, sa daskom za stopala ispod i sa tablom koja je stajala iznad Isusove glave na vrhu krsta. Petokraki krst sa tablom na vrhu. Da li je i ovo paganski simbol, braćo i sestre Jehovini Svedoci? I ako jeste, u kojoj paganskoj religiji?

• 
  

• No, idemo dalje sa arheološkim i naučnim dokazima. Isti naučnik napisao je u istom časopisu nekoliko meseci kasnije:

• 
  

• "Prema rimskim istorijskim zapisima, oni koji su bili osuđeni na raspeće nikad nisu nosili ceo krst, uprkos uvreženom verovanju koje tvrdi suprotno, i uprkos mnogim modernim filmskim prikazima Isusovog puta ka Golgotu. Umesto toga, osuđenici su nosili samo poprečnu gredu, dok je uspravni deo stuba bio trajno ukopan u zemlju, na mestu gde su se obavljala redovna pogubljenja."

• 
  

• Druga arheološka otkrića takođe potvrđuju da su Rimljani u tom periodu uveliko koristili krst u obliku slova T ili krst u obliku +. Pošto su Isusu iznad glave zakucali tablu sa natpisom, znači da je krst bio u obliku +. Da je bio u obliku T, ne bi mogla da se zakuca tabla iznad Hristove glave. Da vidimo da li su Rimljani i za druge ljude koristili takve + krsteve u periodu u kome je razapet Isus Hrist.

• Čak i ako kažu da prvi hrišćani nisu koristili krst u bogoslužbene svrhe, opet iznose neistinite ili polovične informacije. Herkulaneum, mali grad blizu Pompeja, uništen u erupciji Vezuva 79. godine. Znači, uništen je još za vreme života nekih apostola i definitivno za života apostolskih direktnih učenika. Otkopan je iz lave i pepela prvi put tek posle 18 punih vekova, godine 1931. U jednoj kući, na zidu, nađen je drveni krst zakucan za zid. Ispod se nalazio komad nameštaja koji su rani hrišćani koristili za klečanje, stoličica za klečanje bi bio najpribližniji opis. Dakle, hrišćanska porodična zajednica u sred paganskog naselja, kako su velika dela Božija!

1. Biblijski dokazi

1. 
   

1. I Novi Zavet daje nepremostive prepreke za teoriju stuba. Prvo i osnovno, Novi Zavet je jasan po jednom pitanju: Hrist je nosio drveni stub na kome je razapet (Jovan 19:17). To je jako bitno pitanje (pogledajte Logičke dokaze ispod). Sama ta činjenica je dovoljna da se uvidi da Hrist nije nosio noseći stub na kome je razapet, već petibulum (poprečnu gredu) koji se podizao na fiksirani (nepokretni) noseći stub. Nije Hrist nosio stub od 3.5 - 4 metra i od 500 kila, već mnogo manji stub i mnogo manju dužinu. Sama ta činjenica je već dovoljna da razbije sva teoretisanja na temu da li je Isus mogao da nosi NOSEĆI stub od 500 kila i te dužine.

1. 
   

1. Međutim, ima Biblija još stihova koji govore protiv stuba. Recimo, Biblija kaže da je taj drveni stub morao biti dovoljno lak da ga Isus može nositi onako bičevan od Pilata do Golgote. Takođe taj stub mora biti i dovoljno težak da obori izmučenog, povređenog čoveka. Sa petibulumom se opet sve kockice poklapaju, samo sa nosećim stubom imamo gomilu problema.

1. 
   

1. Dalje, Biblija govori da su Isusove ruke bile probodene sa dva klina, a ne sa jednim, kao što prikazuje ilustracija u Kuli Stražari (vidi sliku ispod, levo je slika iz Kule Stražare, desno je uobičajeni prikaz raspeća). Ako su Isusu ruke bile probodene iznad glave, Rimljani bi koristili jedan klin, bar tako kažu Jehovini Svedoci. Biblija kaže suprotno: Jovan 20:25 - tekst koristi reč "klinovi" (množina). Jedan u levoj, drugi u desnoj šaci. Ne jedan klin, već dva. Da su Isusu zakucali ruke za stub za mučenje, Rimljani bi koristili jedan klin za obe šake, baš kao što pokazuje ilustracija. Ali tekst kaže da su u pitanju bila barem dva klina. Dva klina za dve šake, a ne jedan klin za obe šake. Čak ovaj stih dva puta ističe kako se u Isusovim šakama nalaze rane od KLINOVA. Dva puta! Vidimo da slika iz Kule stražare (iznad, levo) prikazuje da Isus ima rane na šakama od JEDNOG KLINA, a ne od KLINOVA. 

1. 
   

1.   

1. 
   

1. Takođe, Biblija kaže da je tabla na kojoj je pisalo "Kralj Jevreja" bila dovoljno velika da sadrži VIDLJIVI natpis "Kralj Jevreja". Ova tabla nije bila zakucana iznad Hristovih ŠAKA (ruku) već iznad Hristove GLAVE. Opet pogledajte sliku iznad i recite na kom prikazu raspeća tabla sa natpisom stoji iznad Hristove GLAVE. (Matej 27:37)

1. Logički dokazi

1. 
   

1. Hajde zamislite se malo. Odradite kalkulaciju težine i dužine i ostalih "tehničkih" problema koje ima teorija stuba u odnosu na teoriju krsta.

1. 
   

1. Da je u pitanju stub, to znači da bi to morao biti noseći stub, stub na kome bi ta osoba bila razapeta (ruke iznad glave položaj). Taj stub bi se zakopao u zemlju sa već razapetim osuđenikom. Šta mislite, koliko je taj stub morao da bude visok? Pretpostavimo da je metar osamdeset bila visina za odrasle muškarce kao neka maksimalna prosečna. Ali, ako su ruke bile podignute iznad glave, morate da dodate još 30-40 cm na visinu čoveka. To vam je već drveni stub dugačak 2 metra 20 cm. Potom je morao da postoji prostor iznad šaka za tablu sa natpisom, to vam je još minimum 30-50 cm. Već smo stigli do preko 2 i po metra. Potom dodajte još najmanje metar i po da taj stub bude dovoljno čvrsto i stabilno ukopan u zemlju da bi mogao da nosi i svoju težinu i težinu čoveka a da se prevrne. Dakle, dobili smo dužinu stuba od 3 i po metra MINIMUM!

1. 
   

1. Takođe, ovaj stub bi morao da bude i debeo, ne može da bude ispod 20 cm u prečniku, ako ne i više. Prvo, zamislite DUŽINU (3.5 - 4 metra) i DEBLJINU tog drvenog stuba i zamislite da li bi bilo moguće čoveku da vuče toliki stub tokom puta od Pilatove palate "pravde" do Golgote. A onda izračunajte TEŽINU tog stuba. Imao bi najmanje pola tone. Zapamtite da noseći stub mora biti dovoljno čvrst, stabilan i težak sam po sebi, da može da ponese težinu čoveka i da stoji uspravno, da se ne preturi u pravcu u kome čovekovo telo stvara neravnotežu uspravnog stuba.

1. 
   

1. Imajte dakle u vidu da je bičevani Hrist morao da nosi ovoliku drvenu gromadu. Probajte vi tako zdravi i pravi da teglite taj komad drveta na ramenu tako dugo kao Hrist koji je upravo bio izbičevan i iscrpljen. Pa ako vi uspete bez problema, onda recite da je Hrist nosio noseći stub na koji je kasnije prikovan.

1. 
   

1. Pa onda je tu i problem sveže iskopane zemlje. Rupa za taj stub morala je da bude barem metar, metar i po duboka. Stub tolike težine (plus čovek) zakopan u tek raskopanu zemlju? Uvek nam je to Hristovo nošenje Staurosa problem. Ne samo da je Hrist morao da tegli taj noseći drveni stub, već je morao da bude i ukopan u zemlju na licu mesta. Znači da bi i zemlja u tom trenutku bila sveže raskopana, i ma koliko sabijena bila, opet bi bila nedovoljno čvrsta da ponese taj stub i čoveka na njemu bez ikakvih problema, i to u sred nevremena koje je potom usledilo.

1. 
   

1. Dakle, imate nepremostive prepreke i probleme za ovu teroriju. Ukratko, ovo je neizvodljivo.

1. 
   

1. Međutim, po drugoj teoriji, Hrist je nosio pendibulum, poprečnu gredu na nosećem stubu. U tom slučaju, noseći stub je već bio poboden u zemlju, tu je uvek stajao, a poprečni stub koji je delio deo težine i održavao bolji balans, zakucavao se na noseći stub tokom raspeća. To dalje znači da Isus nije nosio toliku težinu i toliko veliki (debeli) stub. On nije morao da se ukopava, i nije morao da bude duži od dva do dva i po metra (visina čovekova plus još par centimetara preko). Znači, samim tim što je taj stub i kraći i tanji, on je takođe i lakši i u proseku bi težio do 100-150 kilograma. To je već sasvim realnija situacija, i bičevan čovek može da ponese taj stub i da padne nekoliko puta pod težinom. Čak može posle tog umora i iscrpljenosti da umre tokom kazne. Tako je umro i Isus i onaj jevrejski mladić Jehoanana, sin Šagolovog.

1. 
   

1. Takođe, ima još jedan faktor, koji nije zanemarljiv. Zamislite vojnike ili ostale "radnike" koji moraju da KOPAJU da bi se krst UKOPAO u zemlju na licu mesta. Zašto bi vojnik to radio, ili neki fizički radnik? Zar nije mnogo praktičnije imati ukopani stub koji tu uvek stoji, i samo na njega podignuti petibulum sa već razapetim čovekom. Na taj način se nije gubilo vreme da se rupa zakopa i da se zemlja sabije. A nisu ni vojnici morali da se muče da svaki put kopaju kad god padne Pilatu na pamet da nekoga razapne.

1. 
   

1. Sve to su opet nepremostivi logički, fizički i tehnički dokazi koji dodatno potvrđuju da je teorija stuba neizvodljiva u stvarnosti. Jer postoji problem: Hrist je taj stub NOSIO u tom slučaju(Biblija to pominje više puta). Dakle, nije bio razapet na već ukopanom stubu, već je nosio taj stub koji je potom na Golgoti ukopan (što je potrajalo, nije to moglo tako lako i brzo da se obavi kao u teoriji sa krstom gde nema kopanja, noseći stub je tu već godinama). Sve to su samo dodatni dokazi za teoriju krsta, koja kaže da je noseći stub krsta već bio ukopan u zemlju, na standardnom mestu za egzekucije, da je osuđenik nosio poprečnu gredu krsta (petibulum) i da je razapet raširenih ruku, što je s tehničke strane bilo mnogo izvodljivije i praktičnije i logičnije nego nošenje nosećeg stuba. Taj jedan mali biblijski detalj (da je Isus nosio svoj krst) jeste dokaz da nije mogao da nosi noseći stub, već mnogo manju gredu.

1. Dokazi iz manuskripata

1. 
   

1. A imamo i ovaj dokaz u prilog krsta, manuskripte. Čak i oni potvrđuju da su rani hrišćani vrlo deklarativno tvrdili da je Stauros KRST, a ne stub. Istorija Novog Zaveta je veličanstveni svedok o Božijim velikim delima u svetu palog čoveka. Bog se pobrinuo da se i u istoriji i u arheologiji i u Bibliji, i u MANUSKRIPTIMA nađe mnoštvo dokaza o KRSTU, koga ne smemo da se stidimo. Nama je čak rečeno da se mi jedino krstom Hristovim i možemo ponositi! "Bože sačuvaj da se bilo čime dičim, osim krstom Gospoda Isusa Hrista!" (Galatima 6,14). Bog se pobrinuo da dobijemo toliko dokaza u prilog krsta a protiv stuba, da ni cela večnost neće biti dovoljna da se Gospodu zahvalimo što tako brižno čuva svoju Svetu Reč.

1. 
   

1. Najstariji nađeni manuskripti jevanđelja iz perioda 150 - 180. godine posle Hrista, papirus 45, papirus 66 i papirus 75, sadrže najstariji hrišćanski simbol ikada pronađen. Ne, nije u pitanju simbol Hi-Ro (Hristov monogram), koji se javlja mnogo kasnije u istoriji. Reč je o najstarijem hrišćanskom simbolu, Staurogramu. Nastao je od slova Tau i Ro i vidi se na slici ispod. Kada su pisci manuskripata pisali reč KRST (Stauros), oni nisu samo pisali "sigma-tau-ro" slovima, već su to CRTALI SIMBOLOM. Uvek kada je reč"stauros" govorio o Hristovom Krstu i o Hristovom raspeću, uvek je korišćen simbol Staurogram umesto slova "tau-ro". U ostalim slučajevima gde su se javljala slova "tau-ro" pisci manuskripata NISU koristili simbol Staurogram. To znači da se Staurogram nije koristio za sve kombinacije slova "tau-ro", već SAMO na "tau-ro" koji se javlja u reči "stauros" (krst, raspeće na krstu, raspeti na krst). Na slikama ispod se vide simbol Stauros, fotografija papirusa 75 i fotografija papirusa 66. Toliko o tome ŠTA PIŠE U BIBLIJI. I ovo takođe piše u Bibliji 

1. 
   

 

1. 
   

1. 
   

1. Dakle, Jehovini Svedoci su u pravu kad kažu da je Isus razapet na DRVETU (stauros). Međutim, ta ista reč "stauros" se koristila da nazove i stub koji je imao poprečnu gredu. Stauros može da znači: jednokraki uspravni stub ili dvokraki / ukršteni stub tj. krst (u obliku slova T ili u obliku ……+). Jehovini Svedoci nisu u pravu kad kažu da taj Stauros NIJE imao poprečnu gredu (petibulum). Nisu u pravu kad kažu da je Isus nosio taj teški noseći stub na Golgotu niti da su mu ruke bile istegnute iznad glave. Svi ovi materijalni i biblijski dokazi su dovoljni da jednom zauvek razjasne situaciju: Krst ili "stub bez patibuluma".

Paganski aspekt krsta kao simbola
I najzad, da se suočimo sa poslednjom otpužbom koja je ostala Jehovinim Svedocima: krst kao paganski simbol. Stara optužba: hrišćani koriste simbol krsta, koji je paganski simbol.
Krst jeste simbol koji se javlja SVUDA. To nije "paganski" simbol, to je oblik / forma koja se javlja na svakom koraku u prirodi. Svaka matrica u prirodi i matematici je u osnovi u obliku krsta. Krst je kao i svaki drugi prirodni oblik (krug, krst, konus itd) korišćen na svakom koraku, i u religiji (paganskoj, hrišćanskoj) i u matematici i u biologiji i u inženjeringu i u alhemiji. Nijedan hrišćanin ne poriče ovu činjenicu, da je krst kao oblik jedan od baznih, prirodnih oblika koji se koriste u svim oblastima ljudskog postojanja. Međutim, nas ne zanima krst kao oblik, nas zanima HRISTOV krst, taj jedan jedini specifični petokraki krst (sa tablom na vrhu i kosom gredom na dnu). Taj jedan krst, to jedno sredstvo za mučenje i egzekuciju koji je nas ljude izbavio iz ropstva greha, taj jedan kojim treba da se DIČIMO, kao što poručuje apostol Pavle. Na kraju krajeva, egzekutori raspeća Hristovog bili su RIMLJANI, PAGANI, a ne Jevreji ili hrišćani. Sasvim je normalno da im oblik krsta nije smetao, a i koristili su tako ukrštene drvene elemente da raspinju ljude i kažnjavaju ih.
Ali ne samo to. Ako pretpostavimo da je krst paganski simbol, i da ga zbog toga treba prosto odbaciti, šta onda da radimo sa STUBOM koji nam predlažu Jehovini Svedoci? Da li i stub da odbacimo, jer je i stub paganski simbol? I to ne bilo koji paganski simbol, već jedan od NAJGORIH.
Uspravni stub je O B E L I S K !!!
Uspravni stub / obelisk je simbol falusa Ozirisovog, Nimrodov izraz ljubavi i klanjanja božanstvima plodnosti, penis u erekciji, simbol svih centara ljudske nadmoći (Vašington, Pariz, Vatikan, nekada Egipat u vreme prevlasti), simbol masonske lože (piramida i obelisk, dva omiljena arhitektonska oblika slobodnih zidara), simbol svega najgoreg, uključujući i orgijanje u slavu bogova plodnosti (ljudi su se okupljali i orgijali ispod obeliska - uspravnog stuba u slavu bogova plodnosti). Dakle, po Jehovinim Svedocima, Isus je razapet na najgori mogući paganski i sotonski simbol: falus Ozirisov??????? Nadam se da će ova strašna implikacija biti DOVOLJNA da natera Jehovine Svedoke da DOBRO razmisle o svojoj teoriji stuba. Ne pitajte Kulu Stražaru, dovoljno je ono što je Bog već ODAVNO dokazao i u istoriji i u arheologiji i u Bibliji i u manuskriptima jevanđelja.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nadam se da vam se dopalo. Verujem da će na tom forumu biti još takvih tekstova. Ja lično imam jednu zamerku i moram da ovde kao komentar napišem. Svi ostali koji se sa nečim ne slažu slobodno mogu da ostave svoj komentar, jer kao što znate na ovom blogu se komentari ne brišu.

Dakle radi se o težini stuba sa kojom se ne slažem. Ako uzmemo u obzir koje vrste drveta su mogle biti na raspolaganju i koje je drvo korišteno, ne možemo govoriti o težini od pola tone. Ako uzmemo da su navedene dimenzije tačne, a sa njima se slažem na osnovu svih poznatih činjenica. Računajući težinu na osnovu zapremine i specifične težine mekog osušenog drveta na primer kedra možemo da govorimo o težini od oko 120-150 kilograma. Dakle 500 kilograma otpadaju, ali stub od 120-150 kilograma je još uvek toliko težak da bi se nosio na leđima(probajte)bez obzira na okolnosti i uslove. Poprečni stub kada se izračuna zapremina i specifična težina ne može biti teži od 25-30 kilograma.

To je moja zamerka tekstu, vi ako nađete još neku slobodno postavite komentar. Na ovom blogu svi imaju slobodu da napišu svoje mišljenje, razmislite zašto je to tako.