Jehovini svedoci pred vratima

Prilažem jedan tekst koji sam preuzeo sa interneta. Već sam postavljao takve tekstove koji mogu i drugde da se pronađu, ali ću se ipak truditi da dodam sve koje pronađem kako bi bilo sve na jednom mestu. Neću se upuštati u analizu ovog teksta, možda ima neka sitnica sa kojom se nisam složio kao u nekim ranijim tekstovima. Radije ću ostaviti čitaocima da sami iz ovog teksta izvuku informacije koje smatraju za korisne. Svaka informacija iz bilo kog ugla može da bude od koristi, čitajte i upoznajte se sa još jednim viđenjem organizacije Jehovinih svedoka.

JEHOVINI SVEDOCI PRED VRATIMA

“KUCAMO OTVORITE!”

Pred vašim vratima stoje njih dvoje. Lepo su odeveni, i na prvi pogled vrlo su prijatni. Ne, oni nisu pogrešili. Došli su upravo k vama, iako ne znaju ni kako se zovete. Razgovor započinju laskavim rečima, ulagujući vam se, sa namerom da otkriju vaše raspoloženje. No, bez obzira na vaš odgovor, oni će nastojati da pređu prag i da razgovor nastave u vašem stanu. Ako niste bili dovoljno odlučni da nezvane goste zaustavite na vratima, sada vas oni neće pustiti sve dok ne postignu željeni cilj.

Njihova omiljena tema je – priča o poslednjim vremenim. Vi se saglašavate sa njihovim mišljenjem da je i u Rusiji, i u celom svetu, stanje danas teško, da ima mnogo rđavih vesti. Ne verujete da u neko skorije vreme može biti bolje. Dok vas ubeđuju u to da živimo u poslednjim vremenima, oni vas zasipaju citatima iz Biblije. Zadivljeni ste njihovim poznavanjem Svetog Pisma, premda vam nisu simpatični ljudi koji imaju tako jednostavne odgovore na tako složena pitanja. Saglasni ste sa time da svako treba da izučava Bibliju, kao i sa time da se izučavanje mora obavljati pod nečijim rukovodstvom, pošto je u Bibliji mnogo toga nerazumljivo. Neprijatno vam je što su se gosti namrštili kada su ugledali malu ikonu u vašem domu. Zbunjeni ste time što svoju mržnju prikrivaju autoritetom Biblije. Hteli bi ste da im se suprostavite, ali, avaj, ne znate kako. I sada vaši nezvani gosti prelaze na ono glavno. Oni tvrde da je Bog jedan, i da ima samo jedno ime – Jehova. Ko ne misli tako, u zabludi je. Pojedinosti ćete saznati iz krasnih časopisa “Kula stražara” i “Probudi se!”, kao iz brošura i knjiga koje će Vam predložiti da kupite. Još uvek ste podozrivi, ali ste već spremni da posetite njihov kružok na kojem se izučava Biblija.

Možda još uvek niste postali svesni toga, ali u vaš dom je ušla sekta Jehovinih svedoka.

AMERIKANSKA SEKTA U RUSIJI

“Društvo Kule stražare” opšte je poznato pod imenom Jehovini svedoci. Među mnogim sektama koje danas deluju u Rusiji, jehovisti zauzimaju istaknuto mesto. Ova bogata sekta pridobija sve više sledbenika u celoj zemlji. Početkom 40 – ih godina išli su od kuće do kuće, a od nedavno su se toliko osmelili, da prilaze ljudima i na ulici i u metrou. Još početkom 40 – ih oni su krenuli da štampaju literaturu i na ruskom jeziku, a poslednjih godina su doslovce preplavili Rusiju svojim knjigama. Pre samo nekoliko godina njihovi skupovi su se iz stanova preselili u domove kulture, a danas oni već nastoje da se ubace u državne škole, u trgovine i društvene organizacije.

Jehovini svedoci nerado govore o tome da pripadaju Društvu Kule stražare. Naziv koji najčešće koriste je “Društvo za izučavanje Biblije”. Svoje pravo lice otkrivaju tek kada steknu puno poverenje novoobraćenog.

Jehovini svedoci ne vole da pričaju o sebi. Teško da možete saznati o njima nešto više od onoga što iz turističkih vodiča možete saznati o letovanju na egzotičnim ostrvima. Neki ne vole da pričaju o tome, a većina prosto ne zna šta da kaže, jer nema jasnu predstavu o istorijatu i učenju “Društva Kule stražare”. Njima to ne predstavlja nikakvu prepreku za vrbovanje novih članova, ali ljudi koji se premišljaju da li da jehovistima poklone svoje vreme i energiju, svoje srce i dušu, treba o svemu dobro da porazmisle. Kome, dakle, mi nameravamo da predamo sebe i svoju decu? Ko su oni, i zašto zahtevaju od nas potpuno samoodricanje i bespogovornu poslušnost?

Čelnici Društva Kule stražare imaju šta da skrivaju. Njihovo “istinsko učenje” staro je tek stotinak godina. Pojavilo se u Americi 70 – ih godina prošlog veka i od tada je mnogo puta menjano i dopunjavano, a ipak je uvek ostajalo “istinito”.

Da li se Hristos zaista vratio na Zemlju u oktobru 1874. godine i tada se “zacario”? Da li se Armagedon – poslednji svetski rat – odigrao u oktobru 1914. g.? Ili je 1914. g. Isus došao na Zemlju, a Armagedon se desio 1915. g.? Ili se Armagedon zbio 1916. g.? Ili možda 1925. g.? Ili, najzad, 1975. g.? Svi ovi datumi uzeti su iz “proročanstava” Društva Kule stražare.

Svaki put kada se približavao “predskazani” datum, sekta je pripremala svoje sledbenike za početak “novog svetskog poretka” koji ipak još nije nastupio. Oni su navikli da sa začuđujućom lakoćom pomeraju vreme završetka sveta i veka.

Uprkos narušenom ugledu, broj Jehovinih svedoka je u stalnom porastu, i danas ih ima više od 2,5 miliona u 216 država sveta. Njihov glavni štab, poznat pod imenom “Vetilj”, nalazi se u Bruklinu, u SAD. Iz njega rukovodstvo Društva Kule stražare suvereno vlada svojim poslušnim slugama –

običnim članovima sekte i starešinama – i širi svoje učenje preko časopisa “Kula stražara” i “Probudi se!”.

Društvo Kule stražare je najjači samostalni izdavač u svetu. Od 1920. g. Ono je odštampalo više miliona primeraka sektaških knjiga.

Izdavačka delatnost predstavlja ekonomsku osnovu “Društva Kule stražare”. Uzrok ovome treba tražiti u osobitoj praksi agitacije i propagande, po kojoj je svaki član sekte dužan da neprestano širi literaturu. Ovu praksu svedočenja “od vrata do vrata” uveo je preduzimljivi Džozef Raterford, drugi predsednik “Društva Kule stražare”.

Od nedavno je kod jehovista ustanovljena nova praksa: svaki član sekte dužan je da za svoj novac kupi literaturu i da je potom širi dalje. Na taj način, rukovodeće telo ne mora da se brine što se knjige sporo prodaju. Novac redovno pristiže na račun. Širenje knjižica, brošura i časopisa postaje lični problem svakog sektaša ponaosob.

U mnogim zemljama Jehovini svedoci obavljaju svoje prave aktivnosti pod plaštom izdavačke delatnosti. Zanimljivo je da je Društvo Kule stražare registrovano kao privatna štamparija. Njemu nije dozvoljeno da se registruje kao religiozno udruženje ne samo u SAD, nego i u Nemačkoj, gde ono štampa svoje knjige na ruskom jeziku.

Samo je Ministarstvo pravde Ruske federacije dopustilo da se ova destruktivna sekta registruje kao religiozno udruženje.

POČECI

Društvo Kule stražare osnovao je Čarls Tejz Rasel (1852 – 1916), maloobrazovani vlasnik galanterijskih radnji u državi Pensilvaniji.

On potiče iz porodice kongregacionalista, ali je u mladosti pao pod uticaj adventista sedmog dana. Naročito su ga zaokupljala njihova domišljanja o drugom Hristovom dolasku i o hiljadugodišnjem carstvu na Zemlji. Posle kratkotrajnog vežbanja u tumačenju Svetog Pisma, Č. T. Rasel je stekao čvrsto ubeđenje da će se Isus Hristos vratiti na Zemlju u oktobru 1874. g., a da će kraj sveta nastupiti 1914. godine.

Za bliski kraj sveta Rasel je počeo da se priprema veoma originalno: kupio je zemljište u Njujorku i na njemu sagradio svoj štab, osnovao sopstvenu štampariju i pribavio nekoliko seoskih gazdinstava sa kojih se snabdevao svime što je neophodno za život.

Rasel drsko i samouvereno tvrdi: “Bez moje knjige ljudi nisu sposobni da shvate Božije namere. I ne samo to: ako čovek čita “Izčavanje pisma” (tj. tumačenje Biblije napisano od strane Rasela) tokom deset godina i nauči da razume Bibliju na pravi način, pa potom ostavi moju knjigu i pokuša da čita samo Bibliju, iskustvo pokazuje da će se on za dve godine obresti u potpunoj tami. S druge strane, ako počne čitati samo “Izučavanje Pisma” i ono našta ova knjiga upućuje, onda će se on, i ne otvarajući Bibliju, za dve godine obreti na svetlosti, jer će videti svetlost Pisma” (“Kula stražara”, 15. septembar 1910. g., str. 298).

Reklamna kampanja koju je Rasel vodio tokom nekoliko godina dala je značajne rezultate: kako se približavala 1914. godina, tako je sve više rastao i broj njegovih sledbenika. No... 1914. godine ništa se nije desilo. Rasel je pomerio rok na 1916. godinu, ali je umro ranije, ne dočekavši naznačeni datum. Uskoro su njegovi sledbenici odredili 1918. godinu kao novi termin kraja sveta, da bi i njega pomerili na 1925. godinu. Kao poslednji datum kraja sveta određena je 1975. g. Sami prosudite da li su se “proročanstva” obistinila...

Odnekle vam je to poznato, zar ne? Pa da, isti taj otrcani scenario, premda sa nešto drugačijom dekoracijom, imali smo prilike da vidimo u Rusiji (Veliko Belo Bratstvo) 1993. g. i u Japanu (Aum Šinrikjo) 1995. g. Da li ćemo imati dovoljno hrabrosti, trezvenosti i razuma da odolimo nasrtajima jehovista i njihove “mlađe braće”? Da li ćemo imati dovoljno mudrosti i duhovne snage da zaustavimo bujanje ovih i sličnih sekti i da zaštitimo našu decu od njih?

JEHOVINI SVEDOCI, “ISTINITI HRIŠĆANI” – ČLANOVI DRUŠTVA KULE STRAŽARE

Jehovini svedoci su ubeđeni da su samo oni “istiniti” ili “duhom pomazani” hrišćani. Sav ostali svet, van njihove sekte, jeste lažnohrišćanski. Ma kako to izgledalo čudno, ubeđenost u sopstvenu “istinitost” nije spasila Društvo Kule stražare od podele na dva suparnička tabora, do čega je

došlo posle smrti Č. T. Rasela. Očigledno, takva “sitnica” kao što je unutarnji raskol u okviru “istinitog učenja”, za jehoviste je manje značajna od jarosne borbe protiv glavnog neprijatelja – hrišćanstva. “Iako je Biblija uvek u pravu, činjenica je da su tzv. hrišćanske nacije udaljene od istinitog hrišćanstva Biblije koliko i Severni pol od Južnog ” (“Gle, činim sve novim”, 1989. g., str.11).

U čemu to sektaši vide otpadništvo hrišćana? U tome što je “hrišćanski svet izgubio visoki moralni nivo i što je zadržao mnogo paganskih običaja – učenje o Trojici, poklonjenje svetima i poštovanje Bogorodice” (“Kula stražara”, februar 1995, str. 5). ”

Usled toga jehovisti su se odvojili “od veroispovedanja hrišćanskog sveta i 1931. g. nazvali sebe imenom Jehovini svedoci (“Jehovini svedoci u 20. veku”, 1994. g. str. 8). Otvoreno, i, budući da se radi o sektašima, neočekivano priznanje. Celovitost i punota su suštinske odlike Crkve. Po svedočenju ap. Pavla, Crkva je Telo Hristovo, “punota Onoga koji sve ispunjava u svemu” (Ef. 1, 23). Oni, pak, koji su “se odvojili”, i, samim tim, lišili punote, ne mogu ispovedati punotu Istine. Takvi ljudi mogu se vratiti u Crkvu samo svesnim odricanjem od lažnog učenja i srdačnim pokajanjem.

Svaka grupa ljudi koja sledi religiozno učenje različito od onog što je prihvaćeno u Crkvi, naziva se sekta. Jehovini svedoci svoje učenje u velikoj meri zasnivaju na Bibliji, ali ne priznaju Otkrivenje Novog Zaveta, ne priznaju Božansko dostojanstvo Gospoda Isusa Hrista i upotrebljavaju samo jedno od starozaventih Božijih imena – Jehova. Sa hrišćanske tačke gledišta Jehovini svedoci se ne mogu nazivati hrišćani. Oni bi se najtačnije mogli odrediti kao judejstvujuća sekta.

JUDEJSTVUJUĆA SEKTA

To nije ni etiketa, niti neosnovana optužba. To je ozbiljna bogoslovska tvrdnja. Pogledajmo na čemu se zasniva učenje Društva Kule stražare. Sami oni ističu da “Biblija zaslužuje veće poverenje u odnosu na predanja” (“Jehovini svedoci u 20.veku”, 1994. g., str. 13). Međutim, kada se postavi princip, to još ne znači da će život biti ustrojen po njemu. Jehovisti su morali da “prilagode” Bibliju svom protivrečnom i nedoslednom učenju. Iz svog prevoda Biblije oni su izostavili sve ono što nisu mogli razumeti, ili što nije saglasno njihovom učenju.

Pa ipak, ni Jehovini svedoci nisu mogli izbeći predanja. No, njihovo predanje je nasleđe površnog, racionalističkog tumačenja Biblije od strane amerikanskih trgovaca s kraja 19. veka. Od Boga izmoljeno, odstradano, Crkvom osveštano tumačenje Biblije, sektaši nisu mogli ni razumeti, ni prihvatiti.

Došavši Hristos je njih, naročito izabrao, dao im pravo da iz Svetog Pisma brišu pojedine reči i da u njega dopisuju neke nove. Oni tvrde da je Hristos došao na Zemlju, “ispitao” sve hrišćane i nije našao nikoga ko bi bio verniji i dostojniji od Društva Kule stražare.

Zato Jehovini svedoci ne poštuju Svetu Trojicu i ne priznaju Božansku prirodu Gospoda Isusa Hrista. Takođe ne priznaju ni Spasiteljevu iskupiteljsku žrtvu, ni Njegovo Vaskrsenje, ni besmrtnost duše, ni večne muke. Oni su odbacili ikone, a uveli čitav niz starozavetnih ustanova. Pored toga, uveli su i mnoštvo strogih ograničenja, koja potiču iz pogrešnog razumevanja i tumačenja Biblije.

Jehovini svedoci su ubeđeni da će uskoro nastati raj na zemlji – hiljadugodišnje carstvo – kojim će vladati Isus Hristos i u kojem osim njih, Jehovinih svedoka, neće biti više nikog.

Arijanstvo (negiranje da je Bog Sin jednosuštan i ravnočastan Bogu Ocu), hilijazam (verovanje u Hristovo hiljadugodišnje carstvo na zemlji) i ikonoborstvo (nepoštovanja ikona) – jesu zablude koje je Crkva Hristova pre više od hiljadu godina argumentovano i dosledno opovrgla na Vaseljenskim Saborima. Uostalom, laž donosi prihod rukovodećem telu jehovista. Radi toga je dozvoljeno pribeći i falsifikatima i lažima.

Ne treba zato da nas čudi to što su jehovisti bez zazora koristili i okultnu literturu pri sazdavanju svog učenja.

Hrišćani svih konfesija su jedinstveni u mišljenju da jehovisti nemaju ničeg zajedničkog sa hrišćanstvom.

U ČEMU JEHOVISTI GREŠE?

Po svim osnovnim pitanjima – Bogu, o čoveku i o spasenju – učenje Jehovinih svedoka protivureči Bibliji.

UČENjE O BOGU

Jehovini svedoci: Ime Boga je – Jehova (Izl. 3, 14). Učenje o Sv. Trojici je “netačno, nebiblijsko učenje”, preuzeto od neznabožaca. To učenje je “izmislio Satana” (“Kula stražara”, februar 1995. g., str. 5; Sve ispitujte, 1953. g., str. 386; Bog neka je istina, str. 101).

Sveto Pismo: Bog je Sušti – Onaj Koji Jeste (jevr. – Jehova). Bog je jedan po suštini (Pon. Zak. 6, 4), ali je trojičan po licima (Mat. 28, 19): Otac (Fil. 2, 11), Sin – Isus Hristos (1. Jn. 5, 20; Rim. 9, 5) i Sveti Duh (Jn. 16, 8 – 11; Mt. 12, 32; Del. Ap. 5, 3 – 4).

Hrišćani su saglasni da je Jehova (ili Jahve, što je tačniji izgovor) lično ime Boga Izrailjevog, koje označava samo biće Boga, a ne njegova pojedinačna svojstva. “Bog je vrhovno biće i izvor bića, Bog večni, beskonačni, neizmenivi i bespočetni. On je Tvorac vasionog sveta i čoveka, Bog duhova i svakog tela, Gospodar i Čuvar moralnog poretka u svetu; Koji je Sudija i za dela, ali i za skrivene misli i osećanja ljudska. To značenje imena Jehova prožima celi Stari Zavet...” (Veliki pravoslavni bogoslovski enciklopedijski rečnik, 1992. g. str. 1020 – 1021). Pravoslavni ikonopisni kanon nalaže da se na svakoj ikoni Gospoda Isusa Hrista na zlatokrugu (oreolu) piše ime Jehova, ali u prevodu na grčki: o ov.

Jehovini svedoci: Hristos je bio početak Božijeg stvaranja (“Jehovini svedoci u 20. veku”, 1994., str.13).

Sveto Pismo: Hristos, Sin Božiji je večan, nestvoreni Bog, jednosuštan (jedne, odn. iste suštine) Ocu (Jn. 5, 2, 19, 23; 10, 30; Tit. 2, 12 – 13).

Jehovini svedoci: Isus Hristos je bio ovaploćenje arhanđela Mihajla i ponovo je primio to ime kada se uzneo na nebesa (“Neka bude volja Tvoja na zemlji”, str. 316 – 317; “Novo nebo i nova zemlja”, str. 30).

Sveto pismo: Nigde se ne kaže da je Mihail postao Hristos. Biblija jasno razlikuje anđele od Hrista (Jevr. 1, 11 – 14).

Jehovini svedoci: Isus Hristos je vaskrsao iz groba kao duh; Jehova Mu je dopustio da se otvari (materijalizuje) u drugo telo, u kojem se i javio učenicima (“Neka bude volja Tvoja na zemlji”, str. 143; “Sve ispitujte”, str. 314).

Sveto Pismo: Isus Hristos je vaskrsao u onom istom telu koje je bilo položeno u grob, o čemu svedoče Njegove rane (Jn. 20, 20 – 27), prazan grob i odloženi pogrebni pokrovi (Lk. 24, 39; Jn. 21, 1 – 9).

Jehovini svedoci: Sveti Duh nije Ličnost, nego bezlična božanska sila ili energija (“Bog je istina”, 2. izdanje, str. 108; “Kula stražara”, 1. jun 1952. g., str. 24).

Sveto Pismo: Sveti Duh je Ličost (Jn. 25, 26; 1. Kor. 12, 11) ravnočastan i jednosuštan Ocu i Sinu (Jn. 14, 16 – 17; Del. Ap. 5, 3 – 4).

UČENjE O ČOVEKU

Jehovini svedoci: Kad čovek umre, duša prestaje da postoji (“Jehovini svedoci u 20. veku”, 1994. g. str. 13).

Sveto Pismo: Čovečija duša nastavlja da živi i posle telesne smrti (Lk. 16, 19 – 31 – priča o Lazaru i bogatašu; Lk. 3, 39 – 43 – obećanje pokajanim razbojniku; Fil. 1, 19 – 24).

Jehovini svedoci: Učenje o besmrtnosti duše je satanina izmišljotina (“Bog neka je istina”, 2. izd. str. 74 – 75).

Sveto Pismo: Učenje o besmrtnosti duše je bogonadahnuta istina (Prop. 12, 7; 2. Kor. 5, 1 – 8).

UČENjE O SPASENjU

Jehovini svedoci: Hristova smrt je ljudima povratila samo zemaljski život i zemaljske blagoslove, kojih se ljudski rod lišio zbog Adamovog greha (“Studije o Svetom Pismu”, 5, 145).

Sveto Pismo: Hristovom smrću na krstu čovek je zadobio spasenje, oproštaj grehova, izbavljenje iz ada, život rajski. Samim tim, zemaljski događaj ima večni značaj (Ef. 1, 3 – 14).

Jehovini svedoci: Hristova krv na Golgoti nije bila prolivena za sve ljude, nego samo za 144.000 izabranih Jehovinih svedoka (“Kako razumeti Bibliju”, str. 389).

Sveto Pismo: Hristos je umro za sve. Svaki čovek je prizvan na večni život u Hristu (1. Tim. 2, 5 – 6; 1. Jn. 2, 2; 2. Kor. 5, 15; Jevr. 2, 9).

Jehovini svedoci: Čovek može ući u Carstvo Božije samo tako što će: 1) izučavati Bibliju; 2) imati zajednicu sa Jehovinim svedocima; 3) potpuno izmeniti način života, počinjući sa krštenjem po

obredu Jehovinih svedoka; 4) svedočiti o Carstvu Božijem (“Iz raja izgubljenog u raj ponovo stečen”, str. 242 – 249).

Sveto Pismo: Put spasenja je sticanje duhovne čistote i svetosti blagodaću Božijom kroz veru u Hrista i učešće u Sv. Tajnama Crkve (Jn. 3, 3; 4, 51; Del. Ap. 4, 10 – 12; 10, 42 – 43; 1. Jn. 2, 20, 27; Rim. 3, 21 – 24).

ZABRANjENO!

Danas sektom upravlja “rukovodeće telo”. Pravila koja ono donosi, obavezna su za sve odrasle članove sekte. Većina pravila nosi karakter zabrane ili ograničenja. Članovima sekte zabranjeno je: učestvovanje na izborima, služenje armije, učlanjivanje u političke i religiozne organizacije, proslavljanje državnih i hrišćanskih praznika, čitanje kritičkih članaka o Društvu Kule stražare ... Najstrože je zabranjeno učestvovanje na bilo kakvom hrišćanskom molitvenom skupu. Za svaki od ovih prestupa “savet starešina” prekršitelja kažnjava izbacivanjem iz sekte.

Obavezno je obilaziti susede na način opisan na početku teksta. Svaki član sekte dužan je da vrši agitovanje “od vrata do vrata” najmanje jedan sat mesečno. Za one sektaše koji žele da budu na dobrom glasu kod vođstva, ovo vreme iznosi devet sati. Osim toga, svaki sektaš mora da provede izvesno vreme u “Pionirskoj organizaciji” i da ide po kućama devedeset sati u mesecu. Podrazumeva se da svaki član sekte mora neizostavno učestvovati u aktivnostima vezanim za izučavanje Biblije, na molitvenim skupovima itd.

Žalosna je sudbina dece u porodicama Jehovinih svedoka. Zabrane, kojima se njihov život ograničava, još su veće. Njima je zabranjeno da učestvuju u sportskim aktivnostima, da proslavljaju praznike, pa čak i da odlaze na rođendane dece nejehovista.

Čudovišnu zabludu jehovista predstavlja kategorička zabrana transfuzije krvi. Oni smatraju da “unošenje krvi u organizam kroz usta ili vene predstavlja gaženje zakona Božijeg” (“Jehovini svedoci u 20. veku”, 1994, str. 13). Takvog izopačenog tumačenja Biblije nema nigde među hrišćanima. Religiozna zabrana da se obavi jednostavna medicinska operacija čini Društvo Kule stražare odgovornim za smrt hiljada ljudi – odraslih, dece i odojčadi, kojima bi transfuzija mogla spasiti ono najdragocenije što je Bog darovao čoveku, a to je – život.

SPASENjE

Radi čega sve to? Šta oni obećavaju? Kažu: Carstvo Nebesko je blizu, kao i kraj sveta. Kada se Gospod zacari, svi grešnici će biti fizički uništeni. Biće spasen samo onaj ko stupi u Društvo Kule stražare. Jehovisti nestrpljivo očekuju kraj sveta, kada će se naslađivati gledanjem muka i smrti svojih suseda, poznanika, sugrađana – rečju, svih onih koji nisu prihvatili jehovističku propoved.

Međutim, kasnije svaki član sekte saznaje da mu spasenje nije uopšte zagarantovano. On se obreo u svojevrsnom društvu sa dve klase. Ma šta da čini, on se nemože osloboditi strogo određenog poretka stvari.

Jehovisti bukvalno shvataju reči Biblije o tome da je spasenje zagarantovano samo za onih 144 hiljade “izabranih”. Striktno govoreći, tu bi spadali samo oni koji su bili u životu 1914. g. Upravo zbog toga su jehovisti bili prinuđeni da nedavno u svoj “prezidijum” izaberu jednog devedesetogodišnjeg starca. Treba očekivati da će i to učenje uskoro biti preispitano. Svi ostali članovi sekte su - “druge ovce”. Njima pripada raj na zemlji, ali pod uslovom da prilježno šire jehovističku literaturu, da često i uspešno obilaze stanove i vrbuju nove članove. Zato vam oni na ulici ne nude svoje brošure tek tako, bez razloga. Jehovisti veruju da će time zaslužiti raj. Pa, pre nego što uzmete ili kupite neku knjižicu od njih, vi razmislite – da li treba podržati te ljude u zabludi da će ih Gospod spasiti na takav “mehanički” način. I zapamtite, jehovisti čvrsto veruju da će svi koji ne pristupe sekti nakon njihove propovedi – biti osuđeni na smrt.

No, ako si ti bio sasvim primeren jehovista u toku mnogih godina, a potom je tvoj entuzijazam splasnuo, ipak su onda tvoja dela rđava i niko ti ne može garantovati da ćeš biti spasen.

Jehovistički koncept “spasenja” sa raznim, manjim ili većim izmenama, kopirale su mnoge druge sekte. Možda je jedna dobra strana Jehovinih svedoka to što, kada se njihovo lažno proročanstvo o kraju sveta ne ostvari, oni ne pokušavaju da ga ostvare svojim silama (kao što to pokušavaju “Veliko belo bratstvo” ili “Aum Šinrikjo”) – nego “kraj sveta” prebacuju na neki drugi datum.

PAŽNjA – TOTALITARNA SEKTA

Isticanje sopstvene pravednosti i izuzetnosti zauzima najvažnije mesto u agitaciji Jehovinih svedoka. Izabraništvo i izuzetnost jehovista stalno se potencira, a sve što može pokolebati članove sekte u tom uverenju, mora biti uklonjeno iz njihovog vidokruga.

U tome rukovodstvo sekte vidi svoj glavni zadatak. Rezultat – član sekte gubi sposobnost kritičkog mišljenja i postaje potpuno zavistan od starešina i “rukovodećeg tela”. Tako se služenje Bogu neprimetno zamenjuje služenjem bezličnom “rukovodećem telu”, koje poseduje apsolutnu vlast, jer je tako, navodno, naredio Hristos. “Rukovodeće telo” za jehoviste predstavlja jedini autoritet. Njegovo tumačenje Svetog Pisma je jedino tačno. Njegove odluke se moraju izvršavati bespogovorno.

Svi koji su smogli snage i hrabrosti da napuste sektu Jehovinih svedoka, svedoče: od prvog dana druženja sa jehovistima, lakoverne ljude očekuje ne izučavanje Biblije, ne molitva i ne iskustvo pravednog života, nego program bezdušnog ispiranja mozga, upakovan, kako se to u Americi inače radi, u privlačnu ambalažu.

Po završetku programa, novi član sekte zaboravlja svoje životne planove, zanemaruje porodične obaveze, gubi želju za učenjem. Da li smo svesni toga kada pristajemo da dođemo na kružok za izučavanje Biblije?

Pre nego što se uputite na skup Jehovinih svedoka, stanite malo i razmislite! Jehova o kome uči Društvo Kule stražare i Isus o kome oni svedoče – nisu Bog Jahve i Gospod Isus Hristos Biblije. Ne treba se obmanjivati!

Sekta se interesuje za nas ne zato da bi nas naučila da se molimo i ispunjavamo Božije zapovesti, i ne zato da bi nam pokazala put ka spasenju i dala nam snage da idemo tim putem.

Sekta se interesuje za svakog od nas samo zato što želi da nas drži u potpunoj potčinjenosti kao svoje agitatore, skupljače priloga i besplatnu radnu snagu.

Sveto Pismo i iskustvo Crkve svedoče o neuporedivo uzvišenijem prednaznačenju čoveka. Ako želite da stupite na put duhovnog života, ne tražite uvozne varijante duhovnosti, nego “stojte i držite predanje” (2. Sol. 2, 15). Predanje vaše Pravoslavne Crkve.

INFORMATIVNI CENTAR “SVEŠTENOMUČENIKA IRINEJA LIONSKOG”, MOSKVA

SA RUSKOG: RODOLjUB LAZIĆ

GRUPA AUTORA BIBLIJA BEZ BOGA HRIŠĆANSTVO BEZ CRKVE

IZDAJE: SVETIGORA – IZDAVAČKA USTANOVA MITROPOLIJE CRNOGORSKO – PRIMORSKE, CETINjE 1997.